petak, 13.04.2007.
Matovilka
Dragi bog me naravno nije čuo niti ovaj put. Nakon nemilog iskustva na prošlom poslu, krenuh dalju u potragu za smislom života. Da mi je netko rekao da moja potraga neće prestati niti u ovim zrelim godinama, nasmijala bih mu se ravno u lice, ali eto moram priznati da moje "putešestvije" nisu završile...Još tragam,..i tragam,...
Zapravo nakon svega - ipak mi se čini da nazirem slabašno svijetlo na kraju tunela. Trenutno radim u jednoj od najprestižnijih zgrada u gradu. Radim u moderno uređenem okruženju. U stabilnoj firmi. I opet ne nalazim zadovoljstvo u svemu tome...Jedna od mojih prijateljica bi rekla "draga moja mi smo izgleda stvarno prolupale" - tu nema lijeka. Ono što me zabrinjava (a opet s druge strane i veseli) je činjenica da ne želim i neću više trpjeti neke situacije koje mi čine loše. Spremna sam raskrinkati laži i glasno definirati stanje - pa makar to bilo i neugodno za čuti.
Dakle da skratim - maskembal je u punom jeku (bez obzira na doba godine). Ostat ću još neko vrijeme. Na jesen započinjem novu priču-ali svoju. A što je to, o čemu se radi? Neka to još neko vrijeme ostane tajna...Živi bili...
Iskreno vaša,
Matovilka
- 19:15 -
